|
Uglavnom onda smo došli na parkiralište ispred Dublinsa a sa jednog od prozora zgrade preko puta od one u kojoj živi Speedy je prašila muzika. I bila je neka treba na prozoru. I ona nama 'di ćete dečki oćete na tulum?'. I mi ne budi lijen, eto nas gore na petom katu, ono sami ženski tulum, al već lagano puko, alkohola jako malo, na stolu upakirani vibrator i cure se spremaju sa nekom ekipom s kojom su se dogovorile prek moba na neki tulum dalje na Rudeš. I mi ne budi lijen, s njima na Rudeš na taj tulum. A tamo onak tipična kvartovska brija, i to ta neka disiluzionirana sjebana šminkerska ekipa koji su zapravo neki nesuvisli nesigurne egotriperi, svi se iznapijali i briju na neke glupe spike. U bircu u kojem je tulum, cijelom bircu, ne samo veceu, smrdi odvratno po rigotini. Mi se unutra nismo ni zadržavali nego lijepo izašli van se dogovorit di ćemo dalje sa tim curama. I onda je došla murija, razbucala tulum i tak i tak sve sterala. A mi smo odlučili dobro ajde, idemo u Baobab. Ja si mislim jebote Papaya i Baobab u istoj noći... PRETVARAM SE U RENE BITORAJCA???!!! Ali kad smo došli tamo isprve je izgledalo da će naše predrasude prema tom mjestu plus hladni prijem kod lokalnog življa (koji je imao veze sa mojom Garage Pub 'rockerskom' majicom i općenito nastupom i raskopčanim komandosicama koje sam cijelo vrijeme ko rumunjski bauštelac nacrno stalno popravljao jednom rukom). No ubrzo smo konačno uspostavili kvalitetan kontakt sa našim 'gošćama' i bilo je jako guba sve do fajrunta u Baobabu. Ali na kraju nisam dobio broj. Ajde dobro, meni ni iz žepa ni u žep. Jebote, ovo je neš najiskomprimiranije kaj sam ikad napisao. Jebote zašto mi se ne da blogat, to nemrem opisat onak kak je zapravo bilo, jebeš to, sad će svi (alaj što ih ima, vidim sve frca od komentara :-) ) brijat ono kak je to bilo zapravo i neće si moć dočarat ali meni se fakat više ne da pisat o jebenoj suboti prije DVA TJEDNA. Sranje, zaš ne postoji neki mindmachine interface da se to samo onako zoom samo daunlouda iz moje glave na stranicu. Blah. |
|
... i nije radio zadnjih ne znam koliko dana. Uglavnom kad sam se probo spojit da napišem šta sam obećao o prošlom vikendu (a sad je već nedjelja onog slijedećeg vikenda) me nije pušto nego me bacao na naslovnicu stalno. Ali evo, neznamkoja sreća. Uglavnom prošle subote je bio jedan od onih legendarnih izlazaka o kojima ćemo pričat jedni drugima (bez obzira kaj smo svi u njemu tak i tak sudjelovali) kad budemo sjedili u društvu sa nekim novim poznanicima da ispadnemo frajeri. :-) Počelo je u laganini, ne znam više kojim povodom je Musatom (nomina sunt odiosa, koristim sustav nickovanja koji sam prenjeo sa svog bloga s Iskrice, s time da neki su stvarno nickovi na Internet Monitor Forumu ljudi koji imaju account a neki su tako izašli iz naše interne spike) došo do mene, a znam zapravo. Priča je išla ovak, prvo su Speedy i Zborko mene zvali popodne u petak (radio sam jutarnju) da idu na kavu pa da dođem i ja. Naime sa Zborkom koji mi je u jednom periodu života bio ono pečen&varen, najbolji frend, prespavavanja, pijama partyji i te brije, prva opijanja, brije, upušavanja itd. se zadnjih recimo... zapravo ne recimo, znam točno, 3-4 godine (otkad je bio sa curom koja ga je spucala prije jedno šest mjeseci) nisam ono više tak dobar. Prvo je bilo zbog njegove tupavo-đukelse privrženosti curi i totalno papučarskom stilu brije i života. Sad u zadnje vrijeme je čovjek flipnuo kad ga je cura kojoj je poklonio toliko vremena i truda i privrženosti spucala (iako smo mi na našim guys talk kavama i pivama stalno onako pravo mudro ko čiče iz mjesta uz more na klupici kimali glavom na njegov odnos sa curom u stilu neć'bit dobro, usta nam se osušila). Sad stalno tulumari sa nekom novom ekipom sa zbora i ne znam tak nekim čudnovatim likovima koji nisu iz našeg ondašnjeg / davnašnjeg društva pa ga teško uhvatit. Tak da se meni fakat išlo na kavu s njim. No međutoa sam također bio poprilično skršen od rada pa sam otišo spavat i reko da banana, nula bodova za kavu. Onda kad sam se probudio sam nazvao Speedyja da vidim jesu oni možda kojim slučajem još uvijek ili poznajući Speedyjevu 'brzinu' (mi se zajebavamo da trebamo složit plakat ko oni od MUPa s njim kak bilo šta radi i onim natpisom šaka-u-oko, 'BRZINA'). I fakat, bili su još negdje brijali po gradu, tojest nisu baš tad kad sam nazvao. Ali su imali u planu, jer su bili otišli do Zborka doma da ovaj neš pojede i da se spreme za van. E, zato sam ja bio nazvao Musatoma i rogatog da dođu do mene i da idemo i mi van. Jerbo smo se dogovorili da odemo na koncert za 20. rođ. Stojedinice. I dobili smo uputu od Speedyja i Zborka da kupimo cuge. Dočim su kod moje sestre bili sveprisutni držač-za-cigarete tj. šogi (shogycus vulgaris simplex, parazitski oblik života koji se naseljava po stanovima ljudi sa sestrama u dobi između 20--30 i odbija otići svojoj kući) a došla je i jedna frendica sa kojom nas trojica imamo neke davne, ali na višemanje koliko je moguće optimalno zadovoljstvo, riješene odnose (Musatom, Speedy koji je ispao brain-farter ultimate u dotičnoj situaciji :-D i moja malenkost). Oni su gledali Forresta Gumpa, prejeben film, koji se baš vrtio na televiziji dok sam se ja otišao spremiti. Uto su došli Musatom i rogati i krenuli me željno iščekivat dok sam se ja spremao... što za one koji me znaju, zavisno od prilike, ali većinom potraje... dosta. (Musatom kojem je valjda dezodoriranje i pranje zubi prije izlaska znak feminiziranosti me dično prozvao 'metrom' zbog mojih opširnih preparacija za izlazak). Konačno smo krenuli van i prvo se zaustavili tam kod Cibone na trafici, koja u tim prilikama (subota navečer) više funkcionira ko vinarija / diskont pića. Frajeri ispred nas su uboli dva kartona piva, pet litara žestice i šteku cigareta, a mi deset 1l Qpacka Žuje za nas petoricu... otprilike prava mjera za početak i dio kojeg smo mislili provest na otvorenom. Kad smo došli na Džamiju, nasvusreću smo brzo i ekspeditivno našli parkiranje i prepustili se piću i slušanju nastupa Let3. Koji nije dugo trajao jer su Zaratustre koji su odlučili dić stejdž na fontani time udarili temelje tragediji koja se desila kad je energetski kabel pao u vodu fontane i skurio cijelu elektroniku koncerta. Ali falabogu, bar su stigli odsvirat Profesora Jakova. Io sono j'taime, imaš dobar parfeeeeeem. Po završetku koncerta smo se još malo smucali po Džamiji koja je izgledala kao poprište bitke za... Džamiju... :-) Bilo nam je totalna pušiona prvo jer smo se bili nabrijali na Edu Materu koji je trebo nastupit poslje Leta3 a prespržen mu je album novi. Ali brzo smo se odobrovoljili utakanjem pivuše u sebe i sretanjem brda poznatih ljudi. Znate onu vrst maglovito poznatih ljudi iz nekih prastoljetnih priča za koju se ispostavi da ih svi u društvu (koje tad kad ste vi njih kao 'znali' nije ni postojalo) znaju iz nekih drugih šema. A svi pijani, svi nabrijani na pozitivu, no sikiriki i te brije. Onda smo malo đuskali i zajebavali se i uglavnom kad sam išo pišat je meni puko gumb na jebenim komandosicama... stisle se u pranju ;-) ... a nisam uzeo remen jer kao sam se iznenadio kak mi dobro pašu. Mislim koji sam ja kokuz, ko da ne znam da komandosice trebaju onak šlampavo visit na pol'dvan'est. Ajde, bar kad je puko remen su se onak skejtersko-jebački oćeš-nećeš spustile do pol bokova a ispod provirile sive jebačke slip boxe 8-) E onda smo odlučili konačno se pokrenut jer smo lagano promrzavali na ovom spaljenom vremenu koje je po danu toplo a po noći se smrzavaš. I tak je rogati reko da neke trebe s kojima se dopisuje a zna ih s Iskrice (njih tri koje zna s Iskrice a isto su društvo) slave rođendan od neke trebe u Papayi. I sad nas četvorica (Zborko nas odjebo) ne budi lijen, zaputili se ka Papayi. Samo da navedem da sam ja bio u komandosicama, Garage Pub majici kratkih rukava i neopranoj vesti na rajferšlus, Musatom... a ono, ko i uvijek neka nedefinirana kombinacija 'otvorio sam ormar i stvari su pale na mene' ali definitivno ne 'metroseksualno ušminkoljen' a Speedy se isto onak više rock fura, traper i izbljeđene Guiness i majice od raznih pubova. I eto nas takvih čudnovatih kljunaša u Papayu (meni je bilo prvi put da idem u to leglo sponzorluka i usmrđene snobovštine). Ono, trebice sve se prejebeno furaju, nemreš od 'atraktivnih' i 'radikalnih' 'modnih riješenja' (dopičnjaci koji da su malo kraći bi bili remen, i topići koji da su malo većeg dekoltea bi bili ogrlice) skužit ko je gabor a ko fakat super izgleda. Da ne spominjem žbuku, temeljac i ostale građevinske radove. Frajeri kombinacija ćelavih krimosa originale, ćelavi-krimos lookalikea koji studiraju pravo ili tak neke 'frajerske' fakultete, i 'sjedih dječaka' koji iskrcavaju buntove novčanica veličina hepo kocki za loženje toplane (a koje na takvim mjestima otprilike tak brzo i planu). Ludilo. :-/ Sreo ja čak frendicu s mora s kojom sam se taman isti dan ranije dopisivao dok nije bila uletila ova šema sa trojicom veličanstvenih + rogati. Neš smo se pokušavali dopisivat i 'locirat svoje mjesto u koordinatnom sistemu konfuzije' ali pretpostavljam da su Iskričarke zaiskrile sa nekim (parama) obdarenim 'sjedim dječakom'. Ja, ne budi uskogrudan, otpeljo do šnaka po rundu i hehe, naivna mene, psmtr1"$!&"&ˇ˘ˇ˛^˛$!! izašla me četri dupla pelina DEVEDESET I FAKIN ŠEST KUNA?!! Jebote, jednostruki pelin, ono, izumiruća vrsta (mislim ko još pije tak neš besmisleno i smješno arhaično, zadržano iz povjesnih razloga, kao što je jednostruki pelin???), ono, jebote 12 KUNA?!!! Idioti, I tell you. Skužili da je brija banana (Edo Maajka: ja sam došo pjevat i repat, a svi drugi došli šmkrat i pičke jebat) i odlučili posjetiti drugo, vjerojatno slično ali ipak manje ušupčeno mjesto sa dodatnom beneficijom činjenice da se nalazi točno deset katova ispod Speedyjevog stana: Dublin Pub. Ali već se dalo razaznat da smo nabrijani na krmež i da idemo popit ritualnu žrtvu ljevanicu bogovima nejebice i usranog metroseksualnog ušupčenog šminkerskog Zagrebačkog noćnog života, ali nećemo priznat sami sebi da nam se grad pretvara u presliku MTV R'n'B spotova (Edo Maajka: Ono, zavlače kad pričaju, to je sad popularno, 'You understand mothafokka, I'm a Bosnian') samo što trebe iz tog 'spota' kasnije ne daju performeru. Ali, slijedio je parto secundo jebačkog provoda, mislim i do tad nam je bilo ok, jer smo bilo pristojno zadrigli od pive i nama zapravo nije tak jadnički onak nabrijano pas-štraser-kojem-se-digo-a-nijedna-poštena-kuja-ga-neće, skakutavo 'pingvinoidno' bedara ak ne uspostavimo 'zatpoljenje odnosa' sa suprotnim spolom, pače, izađemo i pustimo da nas fura rijeka dobrog raspoloženja i zajebancije i jebena smo ekipa. Ali o tome više priče slijedeći put kad mi se bude dalo otvorit ovaj blog. |